Чланци

АКО ИМАШ ШТА ДА КАЖЕШ - РЕЦИ!

Утицај медија на младе

Млади су данас све више под великим утицајем медија, а да тога у потпуности ни сами нису свесни. Све више времена проводе испред својих рачунара, тв екрана или приковани за своје таблете. Данас је телевизијски програм неупоредиво разноврснији него пре двадесет година, а да не спомињем поређење са тв програмима од пре неколико деценије. Ипак, намеће се питање да ли је та разноврсност уједно и квалитетнија , осим што је избор тв емесија већи!?

На велику жалост поготово за младе људе, тинејџере, тв програми су презасићени неквалитетним емисијама; лошим, чак штетним садржајем. Зато се и као једна од последица свега тога што медији пласирају и јавља чињеница да су млади, под утицајем баш тих и таквих емисија и програма, створили погрешну слику света, цене погрешне вредности. Млади данас, у великој већини, сматрају да је живот попут телевизије, шаренолик, весео, забаван. Сматрају да је све лако, ружичасто и да је све забава, један велики шоу програм, препун „звезда" и „звездица". Младима више није важно шта је ко прочитао, кују је добру представу погледао, већ како се обукао, ко је чијег партнера преотео, како на лак начин и ако може „испод жита" завршити неки посао. Млади занемарују и оно мало емисија едукативно, научног карактера. То није у тренду, није „ИН". Њима је све то досадно, не желе да их сматрају штреберима. Интересантније су им расправе и свађе полуписмених људи, које свакодневно у вишечасовним терминима прате путем тв екрана. Посматрајући своје „јунаке" млади се са њима индентификују, у њима траже и виде неке узоре. Девојке као своје идоле виде обнажене младе жене, лаког морала и плитке памети, и сматрају да је највећи успех стићи на насловне стране неког од популарних часописа, такозване „жуте штампе". Жута штампа постала је лектира младим људима. Занимање за приватне животе естрадних звезда и изношење у јавност њиховог прљавог веша, младима је данас занимљивије од сваке лектире, од сваке књиге или едукативног часописа.

Тамара Ђукић IV5

Интернет уместо лектире

Слика данашњих младих генерација као посвећених читалаца и пасионираних љубитеља лепе писане речи изазива изненађење, па чак и неверицу. „Да ли је то могуће?" може се чути као коментар старијих, поготово образованијих људи када чују да ипак има младих који воле књигу и радо са њом другују. Жалосно,али истинито.

Ко је томе крив? Због чега млади не читају?

Одрасли смо и одрастамо у свету који нас бомбардује технолошким разбрибригама, али је ипак права истина да се радије препуштамо јефтиним тв програмима, па самим тим нам и образовање није на првом месту, није наш приоритет.

Истраживања која су у Србији спровођена само су потврдила поражавајућу чињеницу да млади, конкретно средњошколци не читају. Једна петина испитаника у оквиру једне од анкета истакла је да дуге текстове сматра замарајућим и да им они ничему не служе. Када су требали да одговоре да ли им је лакше да читају са екрана или из неке књиге или уџбеника, одговори су били готово уједначени : „Ко још чита из књига!?"

Млади превише свог слободног времена користе фокусирани на своје профиле на многобројним друштвеним мрежама, или пак приковани за екране својих рачунара играјући неке од популарних видео игара. Поставља се питање због чега немају жељу да када су већ толико времена пред светлећим мониторима прочитају и неку од књига у електронској форми. Одговор је сасвим једноставан; технологија нас је улењила и можемо слободно рећи заглупила.

Данашње, савремене генерације навикнуте су да све добију „на тацни"и воде се следећом девизом : „Зашто да се ја трудим и нешто напишем или урадим када је неко пре мене то већ урадио и сада је све то путем интернета и доступно."

Превелика и лака доступност инфорамција путем интернета улењила нас је. Немамо мотвацију да сами нешто ново истражимо, већ се задовољавамо већ виђеним, препричаним и урађеним. Довољно је само неколико „кликова" и тражени садржај појавиће се на мониторима наших рачунара.

Многим ученицима је један од основних мотива добра оцена, али без много труда.

„Уколико се до добре оцене може доћи лакшим путем и задатак преписати са интернета, или пронаћи препричану лектиру, наравно да ћу то искористити" , био је чест одговор ученика наше школе.

Поставља се питање како младима објаснити, како им приближити чињеницу да се не учи и не чита само због оцене, већ због нас самих? Књига се чита због свега онога што се крије међу њеним корицама, због нечега што може да усмери у животу, покаже пут ако смо у неој дилеми, укаже на неке нове видике.

По речима једног од наших професора са којим смо разговарали упарво на тему доступности разних садржаја путем интернета „интернет је заиста корисна ствар само ако деца, ђаци, умеју да га користе у праве сврхе, јер се баш и из превелике доступности информација лењост међу младима раширила попут заразе." Он је такође истакао и да се свакодневно сусреће са намрштеним лицима ученика, који су без обзира на све погодности које имају када је образовање у питању, а у поређењу са старијим генерацијама, и даље незадовољни и несрећни. „Када сам био у свом раном животном добу уживао сам без мобилног телефона и интернета. Образовао сам се читајући, и све додатне информације тражио сам у библиотекама. Тужно је што је међу младима нестао осећај задовољства који завлада када се око нечега јако потруде, и када свој циљ остваре. Они, на жалост, не знају шта је то.", закључио је наш професор.

Дајана Митров IV5

Мишљење једног матуранта о ријалити програмима

Живимо у времену када су ријалити програми најгледанији садржај на тв каналима, што је само још један од показатеља да се наша култура систематски уништава, а да идоли младим људима у све већем броју постају такозване старлете , опасни момци и криминалци. Када би учесници таквог програма биле особе које имају шта да кажу и које се истичу неким својим способностима, или знањем, те емисије не би биле толико гледане, и...где је онда забава за широке масе. Још су се стари Римљани водили идејом „хлеба и игара", па пто онда да људи из сенке не примене добро обробани рецепт и у 21. веку.

У ријалити програмима којих је све више на тв станицама у нашем региону учесници без цензуре псују, вређају једни друге, испољавају свој бес, своје фрустрације. Простаклук и вулгарност главне су одлике ових емисија. Оно што је још страшније је и податак да 30 % популације у региону редовно прати дешавања у неком од ријалити програма, и активно на друштвеним мрежама учествује у расправама коментаришући збивања међу актерима програма. Поставља се питање како да особе које овемисије не прате буду „заштићене" од толико негативних информација, простаклука и програмског смећа, када вести из ријалити кућа свакодневно преплављују насловне странице дневних листова.

Људска глупост и примитивност распродаје новине у огромним тиражима, па се стиче утисак да медији све више служе за јефтину забаву и да се граница између медијског стварног живота све више губи. Код особа које су редовни и верни пратиоци ових емисија све је већа жеља за трачевима, интригама, а све мања за озбиљним критичким ставовима и размишљањима. Циљ оваквих емисија управо и јесте што већа гледаност, што мања друштвена ангажованост, а што већи прилив новца. Овакви и слични програми наметнули су урушавање и онако пољуљаног система вредности, као и непожељност друштвено-социјалне одговорности код младих који тек у будућности требају да граде и стварају моралну и културну слику нашег друштва.

Телевизијске станице системски су окренуте управо програмима који штетно утичу на младе особе, а последице такве уређивачке политике појединих медија све су веће и озбиљније. Млади људи, жељани знања и квалитетног програма нису у могућности да путем телевизије прате образовни и културни програм, јер њега готова да и нема.

Тамо где је рејтинг најважнији циљ, све је могуће и све је дозвољено, а ми нисмо ни свесви да је све око нас постао један велики ријалити шоу.

Пеђа Аврамеску IV5

Утицај друштвених мрежа на друштвени живот младих

У данашње време млади имају све већи приступ интернету, а самим тим и друштвеним мрежама. Истраживање из 2014. године показало је да 65% људи у Србији користи интернет. Више од 3 000  000 људи у Србији има Facebook профил. Број корисника интернета и друштвених мрежа из године у годину расте, а најчешћи корисници су млади. Све то има своје добре, али и лоше стране. Осим што нам интернет пружа прегршт информација у секунди и омогућава да за само пар минута сазнамо какво је време у Сиднеју или Даблину, интернет нам помаже и при учењу и омогућава да упознамо сваки део  наше планете, уопште универзума, да сазнамо нешто ново о нашој историји, али и најновијим открићима света. Имамо ту могућност да веома брзо ступимо у контакт са рођацима или пријатељима који су на другом континенту, да можда преко интерета нађемо посао или сродну душу. Можемо да прочитамо  неку добру књигу, погледамо занимљив филм, али и послушамо квалитетну музику.

Личног сам мишљења да је интернет једна велика енциклопедија корисних, али такође и оне мање корисних ствари. Захваљујући интернету, отуђили смо се. Заборавили смо чак и телефоном да комуницирамо. Нестали су лепи манири. Речи попут ''хвала'', ''молим'', ''извини'', ''изволи''... скоро да су и нестале из свакодневне комуникације. Почели смо да се ''лајкујемо'', ''хејтујемо'', ''трипујемо''.Често користимо стране речи за које нисмо баш увек сигурни шта значе. Неке од њих можда не умемо ни да правилно изговоримо, а камоли напишемо. О правопису нико више не води рачуна. Мало или велико слово, тотално је небитно. ''Не знам'' или ''незнам'' свеједно је, када постоје скраћенице ''нзм'', ''врв'', ''нмг''.

Сећам се, а није то било тако давно, да  није могао да прође дан, а да не изађем напоље са друштвом, без обзира на доба дана или године. Ластиш, лопта, вијача, жмурке, лецке, све је то било саставни део мога детињства и због тога сам врло срећна. Данас су паркови и игралишта празни, а једина жеља сваког детета је да има најновији ''ајфон'' и да буде најбољи у некој интернет игрици.

Уживамо док са неком благом сетом гледамо старе филмове  у којима су девојке слале писма, па потом жељно и нестрпљиво очекивале одговор. Нас данас од одговара дели само један ''ентер''. И где је ту драж, маштање, ишчекивање, чежња? Где је сва емоција нестала? Зар пар смајлића могу заменити нечији искрен осмех или загрљај? Да ли се претварамо у хладне, безосећајне роботе? Да ли је то будућност која нас очекује, будућност каква нам је приказана у изванредном филмском остварењу које нас упозорава и опомиње, филму који је потписао редитељ Спајк Џонс „Она“  и који бисмо сви ми млади требали да погледамо и запитамо се да ли такву будућност желимо.

Марина Нешић IV5

Недостатак образовних емисија за младе

Не тако давно, пре само три деценије, у времену у кому су стасавале и одрастале генерације рођене касних седамдесетих и раних осамдесетих година, било је много више образовног програма и емисија  намењених деци и младима.Иако је тада било неупоредиво мање ТВ канала, програм је био разноврснији, садржајнији и пре свега много квалитетнији од оног који се младима данас презентује и пласира. Ценило се образовање и стављао се акценат и на што богатији школски и образовни ТВ програм. Када су моји родитељи били деца емитовале су  се емисија као што су :„Невен“ , „На слово, на слово“, „Метла без дршке“, „Фазони и форе“, „Опстанак“, и многе друге. Брига о деци, младима  и њиховом образовању била је на завидном ниво. Многа деца су желела да буду лекари, писци, уметници , професори, јер су у свом окружењу имали узоре и јер су се ценили и уважавали школовани и образовани људи. Данас деца желе да постану познате личности , певачице, јер то је оно што се пласира. Због неквалитетног порграма за децу, поквариће се праве вредности и то ће наредне генерације водити у пропаст.

Кроз образовне емисије средњошкоци се између осталог  могу упознати и   са неким професијам које можда нама нису толико познате из свакодневног живота. Млади сматрају да је у медијима доста политике и информативних емисија, али да за младе не постоји квалитетан образовни програм. Оно што њих , осим забаве занима јесу и теме које су везане за њихову будућу струку. Треба промовисати и младе успешне људе, студенте, младе научнике и истраживаче. Технологија, напредак и наука јесу теме које су младима интересантне, јер не желимо сви ми да постанемо старлете или естрадне звезде. Услед недостатка емисија образовног карактера, млади садржај који их занима проналазе на интернету. То понекад и није лоше, али знамо да на интернету има доста непроверених или потпуно нетачних информација.

„На младима свет остаје“, дакле ради побољшања будућности, треба подстицати младе и  унапређивати образовање.

На телевизији, радију, новинама, дакле у медијима преовладава политика, вести са естраде и из ријалитија, небитне или мање битне информације. Медији треба више пажње да посвете младима, да учине доступним културне и едукативне садржаје, јер на тај начин се утиче и на будућност наше земље.

Културним садржајима подстичу се и  гаје праве вредности. Лоше је то што је културног програма све мање, док је  некултура све заступљенија у медијима.Мало је оних  који говоре позитивно о таквом програму. Оно што је такође поражавајуће је да се се млади не угледају на интелектуалце, научнике, писце, већ се због недостатка културних и образовних емисија угледају и генералне деградације и урушавања система вредности угледају  на учеснике све многобројнијих ријалити програма и емисија недовољно квалитетног садржаја. Некултура постаје све популарнија, па не чуди и што су генерације младих све необразованије и некултурније.

Марија Варга IV5

Организатори:

Литерарно-новинарска секција

Проф. Јелена Перић, професор српског језика и књижевности

Проф. Оливера Михајловски, професор економске групе предмета

Добро дошли!

Interreg-IPA Cross-border Cooperation Programme

 

Interreg-IPA Logo

 

Cisco Networking Academy

Visual Paradigm

vplogo

Oracle Academy

ECDL

MikroTik Academy

 

 

Корисни сајтови

Подели!